Autor teksta: Bilal Hasanović

Kako mu’džize (nadnaravna djela) Allahovog poslanika, s.a.v.s, prosvjetljuju srca i povećavaju snagu i čvrstinu imana, namjera mi je da ovdje iznesem neke od njih, moleći Allaha, dž.š, da primi ovo djelo kao izraz moje ljubavi prema Uzvišenom Stvoritelju, Tvorcu svemira i svega postojećeg.

1. Prenosi Ummi Ma’bed da je Allahov poslanik, s.a.v.s, prolazeći sa svojim drugovima pored nje (dok je čuvala stado) zatražio da kupi mlijeka ili mesa. Ona, međutim, nije ništa imala. Vidjevši jednu ovcu koja je zbog iznemoglosti izostala iza šatora, upita da li ta ovca ima mlijeka. Ona mu odgovori da je ona još slabija od ostalih. “A dozvoljavaš li da je ja pomuzem?”, upita Allahov poslanik, s.a.v.s. “Da, reče ona, ako misliš da ima mlijeka”. On onda uze ovcu i sveza je, a zatim je pomilova po vimenu i ona poče preživati. Potom zatraži veću posudu i poče musti ovcu sve dok nije napunio posudu. Onda je pruži svojim drugovima i svi su pili dok se nisu zasitili. Na kraju i on uze posudu i napi se. Zatim je ponovo namuzao mlijeka, napunio posudu i otišao sa svojim društvom.
Nakon toga dođe moj muž, pa kad vidje mlijeko, upita: “Šta je ovo Ummi Ma’bed, odakle ti ova muža kad su ovce sjajne, a mlijeka nismo imali kod kuće.” “Bogami, rekoh, prođe ovuda neki dobri čovjek… na pitanje da mu ga opišem, ja mu ga opisah…”

2. U Muslimovom Sahihu prenosi se od Džabira, r.a, koji kaže: Putovali smo sa Allahovim poslanikom, s.a.v.s, dok nismo stigli u dolinu Efjuh. Allahov poslanik, s.a.v.s, tada krenu zbog svoje potrebe, a ja sam ga slijedio s posudom vode. Allahov poslanik, s.a.v.s, potom razgleda oko sebe i ne nađe nikakav zaklon. Na rubu doline nalazila su se dva stabla, pa je Allahov poslanik, s.a.v.s, prišao jednom, uzeo ga za grane i rekao: “Pođi za mnom sa Allahovom odredbom” i stablo je, zaista, pošlo poput deve za svojim vodičem. Zatim je došao do drugog stabla koje je, takođe, uzeo za grane i rekao isto što i prvom, pa je i ono pošlo za njim, dok se on nije našao na sredini između njih. Zatim ih je Allahov poslanik, s.a.v.s, podešavao dok ih nije sastavio, govoreći: “Pokrite me s Allahovom odredbom.” I stabla su zaklonila Muhammeda, s.a.v.s. Ja sam se, kaže Džabir, tada udaljio, bojeći se da Poslanik, s.a.v.s, ne osjeti moje prisustvo… Kada sam se okrenuo vidio sam Poslanika, s.a.v.s, kako ide prema meni, a stabla su se razdvojila, svako na svoju stranu.
Bilo je to u vrijeme Alejhisselamove hidžre iz Mekke u Medinu.

3. Tirmizi prenosi od Alije, r.a, koji kaže: “Bio sam s Allahovim poslanikom, s.a.v.s, u Mekki, pa smo krenuli u obilazak grada. Svako drvo i svaki brijeg su pozdravljali Poslanika, s.a.v.s, riječima: “Es-selamu alejke ja Resulallah” (Prenosi Hakim u Sahihu).

4. Jedan beduin upita Allahovog poslanika, s.a.v.s: “Po čemu mogu znati da si ti Allahov poslanik?”, a Poslanik, s.a.v.s, mu odgovori: “Ako pozovem ovaj grozd sa palme, hoćeš li mi vjerovati da sam poslanik?”. “Hoću”, reče beduin. I Allahov poslanik, s.a.v.s, pozva grozd koji poče silaziti, dok ne pade pred njega. Poslanik, s.a.v.s, mu tada reče: “Vrati se” i on se vrati… beduin primi islam.

5. Poslije bitke na Bedru, Kurejšije su otkupljivale svoje zarobljene. Svako je otkupljivao svoje. Jedan od njih – Abbas, koji je, takođe, bio zarobljen, reče Allahovom poslaniku, s.a.v.s: “Ja sam bio musliman”, a Poslanik, s.a.v.s, mu odgovori: “Allahu e’alemu – Allah zna za tvoj islam. Ako je tako kako kažeš, Allah će te nagraditi. Što se tiče tvoga ponašanja, naše je da prosuđujemo. Otkupi sebe i svoja dva brata, reče Poslanik, s.a.v.s. “Nemamo čime”, reče Abbas. Allahov poslanik, s.a.v.s, ga tada upita: “A gdje je novac koji si sa Ummi Fadl zakopao, kada si joj rekao: “Ako se meni šta desi na ovom putu, ovaj imetak ostaje Fadlovim potomcima Abdullahu i Kusemu?” Abbas tada reče: “Allaha mi, vidim da si uistinu Allahov poslanik, jer ovu stvar nije znao niko osim mene i Ummi Fadl.”

6. Prenosi Džabir ibn Abdullah, r.a, kako su ljudi na Hudejbiji ožednjeli, dok je Allahov poslanik, s.a.v.s, držao u ruci posudu i uzimao abdest. Potrčaše uplašeno prema njemu, a on ih upita: “Šta vam je?” “Nemamo vode niti za abdesta, niti da se napijemo, osim što je u tvojim rukama,” rekoše oni. Džabir, r.a, kaže da je Allahov poslanik, s.a.v.s, tada stavio svoju ruku u posudu, pa je voda potekla između njegovih prstiju, kao izvori, pa smo se svi napili i uzeli abdest…

7. Prenosi Ummi Kulsum, kćerka Ummi Selem, pastorka Allahovog poslanika, s.a.v.s, da je Allahov poslanik, s.a.v.s, nakon što je oženio Ummi Selem, rekao Ummi Selem: “Ja sam (etiopskom, p.p.) caru Negusu poklonio nekoliko oka mirisa i ogrtač. Vidim kako je on umro, a pokloni meni vraćeni. Kada mi budu vraćeni biće tvoji.” I zaista, bilo je kako je rekao Allahov poslanik, s.a.v.s, - Negus je umro a Poslaniku su vraćeni njegovi pokloni. Svakoj supruzi je dao po oku mirisa, a ostatak je dao Ummi Selemi.

8. Ukkaš bin Mihsan bin Harsan el-Esedi, r.a, krenuo je u borbu protiv mušrika na Bedru. Sjekao je neprijatelje dok mu se sablja nije slomila. Okrenuo se onda Allahovom poslaniku, s.a.v.s, da mu doda drugu sablju. Poslanik, s.a.v.s, mu tada dobaci drveni kolac i reče: “Bori se s ovim, Ukkašu!” Kad je Ukkaš uzeo kolac i zamahnuo njime on se pretvorio u dugu, sjajnu i oštru sablju kojom se Ukkaš borio dok Allah nije dao pobjedu muslimanima. S tom sabljom Ukkaš, r.a, borio se uz Poslanika, s.a.v.s, u mnogim bitkama, dok kao šehid nije poginuo u bici protiv odmetnutih arapskih plemena za vrijeme halife Ebu Bekra.

9. Umejr bin Vehb el-Džumehi borio se sa Safvan bin Umejjetom na Bedru protiv muslimana. Umejr je bio Kurejški šejtan koji je vrijeđao Allahovog poslanik, s.a.v.s, i njegove drugove dok su bili u Mekki. Njegov sin Vehb bio je jedan od zarobljenika na Bedru. Razgovarajući međusobno, Umejr i Safvan su spominjali svoje poginule na Bedru. “Bogami, reče Safvan, poslije njih život nema nikakve vrijednosti.” “Istina je,” reče Umejr. “Tako mi Boga i opet tako mi Boga, da nemam duga koji ne mogu da vratim i da se ne bojim za svoju porodicu poslije mene, odjahao bih do Muhammeda da ga ubijem, jer imam razloga za to – moj sin je u njegovim rukama”. Tu priliku iskoristi Safvan pa mu reče: “Tvoj dug je moja briga, a tvoja porodica će biti uz moju porodicu… “Držimo ovo u tajnosti, reče Umejr. Umejr je tada krenuo u Medinu.

Dok je Omer, r.a, razgovarao sa muslimanima o bici na Bedru, te kako ih je Allah time počastio i ukazao im na njihove neprijatelje, na vratima džamije se, naoružan sabljom, pojavi Umejr. Ugledavši ga, Omer, r.a, reče: “Ovaj pas je Allahov neprijatelj, tako mi Allaha donio je zlo!” Zatim je Omer, r.a, ušao Poslaniku, s.a.v.s, i obavijestio ga o tome. Allahov poslanik, s.a.v.s, naredi da mu ga uvedu… Kad ga ugleda Allahov poslanik, s.a.v.s, reče: “Pustite ga!” I Umejr se približi Poslaniku, s.a.v.s. “Šta te je dovelo Umejre?” reče Allahov poslanik, s.a.v.s. “Došao sam zbog zarobljenika koji je u vašim rukama”, reče on. “A šta znači ta pripasana sablja, Allah je unakazio… Iskreno reci zašto si došao!” “Samo za to sam došao,” reče Umejr. Allahov poslanik, s.a.v.s, tada mu reče: “Ali ti si sjedio sa Safvanom pa ste spominjali poginule Kurejšije na Bedru. Ti si tada rekao da nemam duga, sad bih krenuo da ubijem Muhammeda. Tvoj dug i tvoju porodicu preuzeo je Safvan , a ti si krenuo da me ubiješ. Allah je prepreka između tebe i tvoje namjere” Umejr tada reče: “Ešhedu enneke resulullah” – Svjedočim da si Allahov poslanik. Negirali smo, Allahov poslaniče, ono što si nam dostavljao i što ti je objavljeno od nebeskih vijesti. Ovo je bila stvar u koju smo bili upućeni samo ja i Safvan, pa tako mi Allaha, siguran sam da ti je nije mogao niko drugi dostaviti osim Allaha. Hvala Allahu, koji me je uputio u islam!” Zatim je donio šehadet.
“Podučite svoga brata vjeri, naučite ga da uči Kur’an i oslobodite mu zarobljenika”, reče Allahov poslanik, s.a.v.s.

10. Prenosi se od Džabira ibn Abdullaha, r.a, da je neka žena, ensarijka upitala Allahovog poslanika, s.a.v.s: “Želiš li da ti nešto napravim za sjedenje jer imam dječaka stolara? “Ako hoćeš,” reče Poslanik, s.a.v.s. Pa mu napraviše minber i kada je došla džuma i Poslanik, s.a.v.s, sjeo na taj minber, začulo se zujanje i jecanje palme s čijeg je trupca Poslanik, s.a.v.s, prije toga držao hutbu. Kada je Allahov poslanik, s.a.v.s, sišao s minbera, uzeo je palmu i pritisnuo je uza se, a ona je jecala poput malog djeteta kada se tješi.